Glupi D-mol...

Zapitam se nekad kakva sam ja ovo osoba.. Ili se to svima desava u ove sitne sate, pa budem nostalgicna i tuzna i uzivam u tome. I kad je sve savršeno, moram naći neki izgovor, moram pokvariti tu savršenost, šta je to u meni pa to stalno radim?

Ali najgore je kada prerasteš ljubav, pa ti se svaki dan pretvori u bijednu kopiju prethodnog. Kada nemaš više za što živijeti, kada ti srce promijeni boju…

Cuj, svi odose u Afganistan, pa sta je ovo? Sad haman jedini izlaz Afganistan.. Nije da nisam razmisljala i ja o tome, kazu ljudi tesko, bez porodice, i tako, ali šta ćeš. Kontam možda meni i ne bi bilo teško bez roditelja, nije sad da sam nešto toliko vezana, i onda mi naumpadneš ti, i definitivno prestanem razmišljat o tome da idem u Afganistan.. mozda je malo i nezahvalno od mene, ali šta ću.. Eto sad kad bi prekinuli, poslala bi zahtjev za Afganistan, prvim letom bi otišla, ne bi ovdje nikako bila..


Mirise evo opet zima, snjegovi
i kod nas vec se peku mladi kesteni
e draga, draga da je srece..

ONA:Heeej, pa sjeti se samo maturalne, jaoo kakav je to provod bio,covjece, nisam se trijeznila
ON:Uf, kad se sjetim svoje, al' eto dzaba je, ne kaze se dzaba sto je dobro kratko traje.
ONA:De hajd ne seri, znas da sam osjetljiva na to
ON:Na sta?
ONA:Pa to, i ovo je dobro, necu da ovo kratko traje.
ON:Koje ovo? Ja i ti? Mi?
ONA:Jok eto ono dvoje prekoputa!
ON:Pa ludice, ovo po moje zivce i zdravlje nije nimalo dobro, izludi ti mene, tako da..nista se ti ne brini..
ONA:..stoko!